Svi mi "pravi" ili "bivši" Jugosloveni znamo da prava Jugoslavija nije bila takva , ni bezbrižna, ni opuštena, ponekad ni topla. Ali ipak, vrlo često, pomislimo sa setom na nju, kao na razdoblje nevinosti, možda čak i odsustva svesti kakva stvarnost zbilja jeste, šta se krije ispod fasade nehajnosti koju je neko drugi za nas podigao, i u toj seti, u toj nejasnoj predstavi nekog boljeg života koji je nekad postojao i nestao, ostavivši za sobom samo čežnju da će se možda nekada opet uspostaviti, Mayorgini i naši Jugosloveni susreću se i simbolički poklapaju. Zato smo ime drame i ostavili u originalu , "Los Yugoslavos". Sama reč "Jugosloveni" odvela bi buduće gledaoce, u smislu njihovih očekivanja od predstave, u pogrešnom smeru.
Ovo zbilja nije drama o bivšoj Jugoslaviji. Naziv "Los Yugoslavos" i za nekoga ko ne zna španski jasno upućuje na Jugoslovene ali razlog zašto je naziv ostavljen na jeziku originala stvara i namernu zabunu, prostor nejasnoće i magle koji korespondira upravo sa onim kako akteri ove drame doživljavaju taj pojam. Španci imaju nejasnu predstavu o Jugoslaviji i Jugoslovenima kao i narodu koji je nestao. Tragajući za kafićem u kom se oni navodno skupljaju, akteri ove drame tragaju za sopstvenom "izmičućom" srećom. "Jugosloveni" su u ovom komadu drugo ime za čežnju. A putovanje kroz predeo čežnje, koje smo pokušali da mapiramo u ovoj predstavi, neuhvatljivo je i izmiče definicijama kao što je teško odgovoriti na pitanje "Ko su bili Jugosloveni i gde su nastali?"
Stevan Bodroža
