- Pisac: Miloš Nikolić
- Režija: Ljuboslav Majera
- Kostimograf: Snežana Kovačević
- Datum premijere: 03.11. 2005.godine
Reditelj Aeksandar Lukač, koji se posle četrnaest godina prvi put iz Kanade vratio u Srbiju, postavio je ovaj komad prošle godine, ali su tu predstavu pojedini kritičari osuđivali, tvrdeći da nasilja nad decom i pedofilije nema u Srbiji. Međutim, ako pratite medije, videćete da su ti problemi uzeli maha i o njima otvoreno moramo da razgovaramo
Godinama su Pazolinijeve tragedije paralisale svet teatra zbog svoje izuzetne snage, gustine reči (u stihovima), složenosti obrađenih tema kao i zbog inovativnog koncepta koga su predstavljale kada ih je prvi put napisao. Sada počinjemo da ih razumevamo u različitom svetlu i možemo nastojati da ciljamo u samo srce Pazolinijeve inspiracije našim savremenim senzibilitetom. Njegova pitanja su pitanja koja su još uvek relevantna za svet današnjice.
Srbi su neosporno i dokazano slavoljubivi i kao pojedinci i kao narod. Kao i svi slavoljubivi narodi, u svom slavoljublju, skloni su da odveć ističu kako su oni prvi u mnogo čemu, pa čak da su prvi i u onom u čemu nikad nisu mogli biti prvi, sem da su direktni potomci starih Vavilonaca, Egipćana, Atlantiđana i drugih. Teško je zaista pronaći kod Srba bilo šta od onoga u čemu su oni stvarno bili prvi, a da tonisu ko zna koliko puta oglasili na sva zvona, čak i onda kad zvona nisu imali...