Additional Info

• Premijera broj: 519
• Naslov: Priča
• Autor: Aleksandar Lukač i Slobodan Obradović
• Režija: Aleksandar Lukač
• Dramatizacija: Slobodan Obradović
• Scenografija: Marijana Zorzić Petrović
• Kostimografija: Snežana Kovačević
• Muzika: Dragoslav Tanasković
• Scenski pokret: Ivica Klemenc
• Video radovi: Tijana Jevtić
• Uloge:

   

  • DŽENIFER - Bojana Zečević
  • EN - Ana Bretšnajder
  • ENDRJU - Igor Borojvić
  • KLIFORD - Zoran Damjanović
  • SAJMON - Vladan Slavković
  • LUDA ŽENA - Biljana Konstantinović
  • KELNERICA/GLUMICA - Lidija Cvetić 
  • TAKSISTA - Vladimir Kurčubić
  • NIKI - Ivana Pavićević Lazić
  • DŽEJN - Tanja Jovanović
  • GLUMAC - Aleksandar Perišić
• Inscipijent: Milena Radomirović
• Sufler: Mileta Petrović
• Ostali:

   

  • Tehničko vođstvo: Marijana Zorzić Petrović
  • Majstori svetla: Filip Marković i Aleksandar Rosić
  • Majstor scene: Slavoljub Vasić
  • Ton majstor: mast. Nikola Pejović
  • Izrada kostima: Gordana Majdov Marković, Filipa Jovanović i Ostoja Milošević
  • Šminka: Mirjana Ilić
  • Slikarski radovi: Radojko Veselinović
  • Rekviziter: Milan Mijailović
  • Stolarski radovi: Tomislav Janković
  • Dekorateri: Milomir Bogdanović, Duško Janković, Mlađen Ćitić
• Organizacija:

   

  • Organizator: Ljiljana Matić
  • Rukovodilac marketinga: Uroš Savić 
  • Umetnički rukovodilac: mr Nemanja Ranković
  • Operativni direktor: Danica Milićević
  • Direktor: Zoran Stamatović
• Sezona: 2011-12
• Datum premijere: 09. maja 2012
• O predstavi:

   

  Martin Krimp u svom komadu iznosi potpuno ispravnu dijagnozu trenutka u kojem živimo –njime defiluju (i caruju) prozaični čankolisci i karijeristi, oni koji se više i ne trude da sakriju tragove svoje bezobzirnosti. U tom smislu ne čudi ako nam se sve ono što nas okružuje učini kao banalno, licemerno i glupo ispolitizovano.
  I mada je Krimpova drama napisana još početkom devedesetih, ovaj miks parodičnosti, gorke ozbiljnosti i jednostavnosti koja provocira, odupire se upadanju u zaborav. Pre svega, reč je o jednom od onih tekstova koji se bore protiv dosade u pozorištu a karakteriše ga izraziti verbalizam sa humorom koji, po svojoj diskretnosti i preplitanju ironije i ciničnosti, pomalo podseća na neurotični stil svega onoga što radi Vudi Alen. Krimpov jezik vrvi od citata, slogana i klišea, od kojih se stvara jedna nova autonomna celina koja preterano ne haje za pozorišne (i druge) konvencije. Ono što je zajedničko svim tim jezičkim bravurama jesto to što su, uprkos svojoj neospornoj duhovitosti, zasnovane na dubokom pesimizmu prema savremenom svetu.
  Ta slika se kod Krimpa dalje prelama kroz fenomen aktuelne umetničke prakse u kojoj prednjače osrednjost i beznačajnost. U Krimpovom svetu (a i u našem) više ne postoje ni umetnici ni umetnost, postoje samo mašine za pravljenje novca i industrija koja taj obrazac ohrabruje. U takvim okolnostima i najbrutalnija fizička nasilja postaju gotovo smešna u odnosu na mentalne presije koja se svodi na jednostavan obrazac - ko nije dovoljno komercijalan bez milosti se odbacuje i napušta. Ekspolatacija do krajnjih granica koju sprovode oni koji tuđe priče pakuju po vlastitom nahođenju, bez poštovanja ikakvih pravila.
  Da bi bili u dosluhu sa aktuelnim, sa onim što može dobro da se proda, likovi u drami uporno menjaju svoje maske, stvaraju nove slike o sebi tokom stalne umetničke potrage za „izvornim nadahnućem“. Jedini problem je u tome što se njihova potraga ispostavlja kao jalova budući da iza nje nema aktivnog odnosa prema svetu u kojem žive, kao ni svesti o tome da u njihovim životima mnogo toga, već duže vreme, ne funkcioniše kako treba. U tom ključu, maske mogu lako da se poskidaju ali šta ako ispod njih i nema ničeg drugog osim maski...

• Novinski članci:

   

  • Kraljevačko pozorište 30.04.2012 - Premijera predstave PRIČA - Užice