U poznatom komadu, koji je veoma izvođen u domaćim i inostranim pozorištima, a čija se radnja dešava šezdesetih godina prošlog veka u kafani "Šargan" nadomak Beograda, igraju glumci užičkog ansambla: - Divna Marić, Dragana Vranjanac, Bojana Zečević, Branislav Ljubičić, Vahidin Prelić, Slobodan Ljubićić, Svetislav Jelisavčić, Momčilo Murić, Ivana Pavićević Lazić, Hadži Nemanja Jovanović, Goran Šmakić, Dušan Radojičić i Nikola Penezić.

Rediteljka Iva Milošević kaže da je veoma rado prihvatila poziv uprave užičkog pozorišta da režira taj komad, koji će, kako je rekla, pokušati drugačije da iščita i da ga smesti u današnjicu.

- Kada sam počela dublje da se upoznajem sa delom Ljubomira Simovića, inspiraciju za rad na ovom komadu pronašla sam u njegovoj poeziji. Čitajući Simovićevu poeziju imala sam osećaj da je želeo da afirmiše naš duh. Bio mi je interesantan i paradoks unutar njegovog umetničkog senzibiliteta, odnosno to što istovremeno postoji i simpatija i revoltiranost prema našem mentalitet", kaže rediteljka i najavljuje da će pokušati da na sceni pokaže upravo to poetsko u Simovićevom delu.

- Osetila sam i to da u komadu postoji ono nerijatno, ali istinito ogledalo našeg društva u ovom trenutku", dodala je rediteljka, a potom istakla: - Volela bih da to bude predstava koja govori o okrutnosti u ljudima, koja se širi kao zaraza. Osećam da ona proizilazi iz osećanja prikraćenosti i frustriranosti, koja kao da se na ovim prostorima nasleđuje vaspitanjem u porodici, u školi, u celom društvu i proizvodi nešto što je veoma opasno i što nas obeležava, a to je uživanje u patnji i shvatanje patnje kao nezaobilaznog činioca našeg identiteta."

- Istovremeno se trudim da kroz predstavu ukažem i na ono što je lepo i dobro u ljudima, a što, nažalost, biva neprimećeno ili biva pogrešno protumačeno, a sve to zbog kolektivne ujedinjenosti u patnji i uživanju u poziciji žrtve, prenošenju zlobe na druge i potrebe da se u drugom pronađe identično odsustvo lepote da bi se izbeglo suočavanje sa sopstvenom rugobom", objašnjava rediteljka.

Istakavši da ga predstava u užičkom pozorištu veoma zanima, jer se postavlja nakon dugo vremena, akademik Ljubomir Simović kaže da je njegova dodatna radoznalost u tome što će taj komad režirati mlada rediteljaka.

- Veoma mi je bilo bitno da to bude reditelj mlađe generacije koji će novim očima da čita tekst koji je napisan 1974. godine. Drago mi je i to što se komad postavlja u užičkom pozorištu, koje je uspešno i na domaćoj i na stranoj sceni, jer gde god gostuje vrati se sa nekom nagradom", kazao je Simović.

- Reditelj nije pred lakim zadatkom, ali je pred zadatkom koji će mu verovatno ponuditi mogućnosti da, uz pomoć glumaca, pokaže sve što zna i sve što ume. Ono što me posebno zanima, a što reditelj treba da zadovolji su neka dva cilja - da se drži teksta i da ga protumači i pročita na način na koji sve to doživljava njegova generacija u jednom potpuno novom, drugačijem vremenu i kontekstu", rekao je Simović o očekivanjima od buduće predstave.

N.K.

Ne mešam se u posao reditelja

- Pisac ne treba mnogo da gleda samoga sebe, jer to nije zdravo. U pozorištu je najpoželjniji mrtav pisac, koji se mnogo ne meša i ne stoji nad glavom ni glumcima, ni reditelju. Nikada se nisam mešao u pripreme svojih tekstova za scenu", kazao je Simović, a potom dodao da nije izvesno da će prisustvovati premijeri, ali da se nada da će pogledati neko od repriznih izvođenja.